Ekipa Glasa Grocke u Ritopeku: Zlatkove trešnje rodile kao nikad, a cena boli više od svake muke

Ritopek već decenijama važi za jedno od najpoznatijih mesta u Srbiji kada je reč o proizvodnji trešanja. Blizina Dunava, specifična klima i dugogodišnja tradicija učinili su da ritopečka trešnja postane prepoznatljiv brend ovog kraja. Među proizvođačima koji generacijama neguju voćnjake je i Zlatko Ignjatović, domaćin čije se imanje prostire na tri hektara pod trešnjama.

Posetili smo njegov voćnjak upravo u vreme početka berbe i razgovarali o ovogodišnjoj sezoni, cenama, izazovima proizvodnje, ali i ljubavi prema poslu koji se u njegovoj porodici prenosi sa kolena na koleno.

Očekivali slab rod, a trešnje iznenadile

Iako su vremenske prilike tokom proleća zabrinule mnoge voćare, ovogodišnja sezona donela je neočekivano dobar rod.

Kako ocenjujete ovogodišnju sezonu trešanja?
– Iskreno, očekivali smo mnogo lošiju godinu. Tokom cvetanja bilo je hladno vreme i svi smo mislili da će oplodnja biti slaba. Kada je loše vreme, pčele ne lete dovoljno i tada obično strada rod. Međutim, ove godine se desilo potpuno suprotno – trešnje su baš rodile. Ima dosta ploda i kvalitet je za sada dobar – kaže Ignjatović.

Koje sorte uzgajate?
– Gajim dosta sorti. Tu su Rita, Burlat, Grej Star, Karmen, Lapis, Herc, Regina i Crni džin. Svaka sorta ima svoje karakteristike, vreme sazrevanja i kvalitet ploda. Važno je imati više sorti kako bi berba trajala duže i kako bi se smanjio rizik ako neka sorta podbaci zbog vremena.

Kada ste krenuli sa berbom?
– Obično berba počinje oko 11. maja, ali ove godine smo krenuli 19. maja. Hladne noći su usporile sazrevanje. Očekujem da će berba trajati još oko mesec dana.
Dodaje da vreme u voćarstvu često diktira sve planove.
– Ljudi možda misle da nekoliko hladnih noći ne znači mnogo, ali u voćarstvu svaki dan pravi razliku.

Kakva je trenutna situacija sa otkupom?
– Cena se trenutno kreće između 200 i 250 dinara po kilogramu. Problem je što cenu diktiraju otkupljivači, a ne mi proizvođači. Trešnje su ove godine dobro rodile i odmah dolazi do pada cene. To je ono što nas najviše boli.

Da li imate mogućnost direktne prodaje?
– Imam tri hektara pod trešnjama i te količine ne mogu da prodajem po pijacama. Nemam ni ugovore sa marketima. Kada imate toliko roda, najlakše je da ga predate na otkup, iako često nismo zadovoljni cenom.

Koliko ljudi trenutno radi u voćnjaku?
– Trenutno imam pet radnika, a očekujem još dvojicu kada dodatno sazru trešnje. Radnici su iz Leskovca i godinama dolaze kod mene. Plaćam im dnevnice, imaju smeštaj i stvarno imamo lep odnos.
Kroz osmeh dodaje:
– Ma to više nisu radnici, to su moji borci, jer se bore zajedno sa mnom.
– Trešnja ne može da čeka. Kada sazri, mora brzo da se obere. A ljudi često ne znaju da trešnja zri noću koliko i danju.

Koliko dugo se vaša porodica bavi ovim poslom?
– Moj deda je počeo da gaji trešnje, posle njega moj otac, a sada ja nastavljam. Ovo je porodično imanje i tradicija koja se prenosi sa kolena na koleno. Nadam se da će i moja deca jednog dana nastaviti ovaj posao.

Koliko je zahtevan uzgoj trešnje?
– Trešnja zahteva ozbiljna ulaganja. Mora da se sređuje zemlja, prska, kosi trava oko stabala, orezuje… Nije možda fizički najteži posao, ali je veoma važno pogoditi pravi trenutak kada šta treba uraditi. Ako zakasnite samo nekoliko dana, možete imati veliki problem.
„Najlepše je kada vidim puno drvo zrelih trešanja“
I pored svih problema, ljubav prema voćnjaku ne nestaje.

Šta vam je najteže u ovom poslu, anajlepši trenutak?
– Najteže mi je kada robu prve klase moram da dam jeftino. Uložite mnogo truda, rada i novca, a na kraju ne možete da dobijete pravu cenu. Najlepše je kada vidim uredan voćnjak i puno drvo zrelih, kvalitetnih trešanja. Tada znam da se trud isplatio.

Po čemu su ritopečke trešnje posebne?
– Ritopek se nalazi na takozvanoj ruži vetrova. To je dokazao i profesor sa kanadskog univerziteta koji je dolazio ovde i radio istraživanja. Takođe, mnogo znači refleksija Dunava. Sve to utiče da trešnje budu slađe i da ranije sazrevaju.

Na kraju razgovora, Zlatko poručuje da bez obzira na teške godine i probleme sa tržištem – odustajanje nije opcija.
– Iz godine u godinu nastavljam dalje, bilo da je sezona dobra ili loša. Ovo je moja dedovina, volim ono što radim i nastaviću da ulažem u uzgoj trešanja. Kada nešto voliš i kada znaš da je to radio i tvoj deda, onda nema odustajanja.