Žetva donela minus: Dok država sabira „odličan prosek”, paorima preti bankrot zbog cene pšenice

Ovogodišnja žetva pšenice donela je dramatičan raskorak između zvaničnih statistika Ministarstva poljoprivrede i surove realnosti sa kojom se suočavaju domaći proizvođači. Dok resorni ministar Dragan Glamočić tvrdi da je prosečan prinos u Srbiji odličan i da dostiže oko šest tona po hektaru, ratari sa terena, posebno iz Banata i južne Bačke, upozoravaju da ih niska otkupna cena vodi direktno u bankrot.

Matematika koja vodi u propast

Računica lokalnih proizvođača je jasna, ali pogubna. Prema podacima strukovnih udruženja, realna proizvodna cena kilograma pšenice roda 2026. godine iznosi 27 dinara. Sa druge strane, otkupna cena na tržištu se trenutno kreće između sramnih 19 i 20 dinara po kilogramu, dok su lokalni otkupljivači u samom startu žetve nudili svega 18 dinara.

„Uložio sam 27 dinara, a naplatiću jedva 20 za kilogram. Većina nas je bila prinuđena da žito razduži po najnižim cenama od 18 ili 19 dinara jer država nije na vreme objavila parametre. Ministar je cenu od 20 dinara pomenuo tek na kraju žetve, umesto na njenom početku“, jedan od zemljoradnika koji uzgaja psenicu.

Država se poziva na svetske berze, skladišta i dalje „enigma”

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić ističe da država ne može da određuje cenu jer nju diktiraju globalni proizvođači i slobodno tržište. Pored toga, ratari se suočavaju sa administrativnim zidom. Ministarstvo još uvek nije zvanično objavilo kvote za otkup pšenice za robne rezerve, kao ni spisak javnih skladištara koji u ime države mogu da preuzmu žito. Zbog toga su manji proizvođači ostali prepušteni lokalnim otkupljivačima i prinuđeni na nepovoljna prebijanja dugova za repromaterijal.

Suša desetkovala banatske njive

Iako u pojedinim krajevima Šumadije i Gruže beleže dobar rod, vojvođanska ravnica je pretrpela žestok udarac. Junski toplotni talasi i suša desetkovali su prinose u Banatu, gde je na mnogim parcelama rod podbacio na svega 3,8 tona po hektaru.

Dodatni pritisak na budžet paora predstavlja i smanjenje iznosa za refakciju (povraćaj) akciza na dizel gorivo, na čiju se isplatu, prema rečima poljoprivrednika, sada čeka mesecima. Sa dugovima koji se gomilaju i cenom koja ne pokriva ni osnovne troškove, srpski agrarni sektor ulazi u jednu od najneizvesnijih jesenjih sezona u poslednjoj deceniji.