Šampion Đorđe za Glas Grocke: Škola je na prvom mestu, a san je reprezentacija Srbije

Đorđe Adamović iz Vinče, učenik Osnovne škole „Nikola Tesla“, završava osmi razred kao odličan đak, a iza sebe već ima uspehe kojima se retko koji vršnjak može pohvaliti. Vicešampion je Srbije u tenisu do 14 godina, treći je na rang-listi Teniskog saveza Srbije u svom uzrastu, a istovremeno je i inicijator uvođenja planinarenja kao izbornog predmeta u svojoj školi. O sportu, školi, planinama i budućim planovima razgovarali smo sa ovim talentovanim mladim sportistom.

Kako si zavoleo planinarenje, a kako tenis i koliko dugo se baviš ovim sportovima?
– Na planinarenje me je odvela mama. Prvo planinarenje bilo je do Šalitrene pećine i duž toka reke Ribnice. Posle toga obišao sam mnogo planina, a posebno su mi u sećanju ostali uspon na Ovčar i noćni uspon na Rtanj.

Što se tenisa tiče, počeo sam veoma rano. Imao sam četiri godine kada sam na Dečjem sajmu stalno odlazio do štanda Teniskog saveza Beograda kako bih držao reket i prebacivao lopticu preko mreže. Probao sam i fudbal i karate, ali mi se tenis najviše svideo. Mislim da je to i zbog trenera. Moj prvi trener Aleksandar Ćosić naučio me je na pravi način kako se igra tenis.

Kako uspevaš da uskladiš školu, tenis i planinarenje?
– Kako vreme prolazi, sve je teže uskladiti obaveze. Škola mi je na prvom mestu i odličan sam đak. Ova godina bila je posebno naporna. Učestvovao sam i na takmičenju iz biologije, stigao do republičkog nivoa, a termini republičkog takmičenja i državnog prvenstva u tenisu su se poklopili. Bilo je izazovno organizovati sve obaveze, ali sam uspeo.

Šta te je motivisalo da pokreneš inicijativu za uvođenje planinarenja kao izbornog predmeta?
– Ljubav prema prirodi i želja da je približim svojim vršnjacima. Razgovarao sam sa nastavnicom fizičkog vaspitanja Dubravkom Kosić i pitao je da li postoji mogućnost da umesto medijske pismenosti imamo planinarenje kao izborni predmet. Ideja je dobila podršku škole, direktor ju je odobrio i danas smo prva generacija učenika koja deo nastave provodi na planinama umesto u učionici. Na planini nema signala za mobilni telefon, čovek se opusti, upoznaje prirodu i otkriva koliko je Srbija lepa. Želeo sam da i moji drugari dožive ta iskustva.

Kako si se osećao kada je tvoj predlog prihvaćen?
– Bio sam srećan što su nastavnici podržali ideju. Ipak, trebalo je vremena da je prihvate i moji vršnjaci. Danas mi je drago što smo pokazali da nastava može da bude zanimljiva i van učionice.

Nedavno si osvojio drugo mesto na Prvenstvu Srbije u tenisu do 14 godina. Koliko ti znači ovaj uspeh?
– Mnogo mi znači jer iza njega stoji mnogo rada, treninga i odricanja. Imao sam veliku podršku škole, nastavnika i razredne Svetlane Jakšić, koja je imala razumevanja za moje sportske obaveze. Trenutno sam treći na rang-listi Teniskog saveza Srbije do 14 godina i trudim se da ostvarujem što bolje rezultate i na međunarodnim turnirima.

Koji meč sa prvenstva ćeš posebno pamtiti?
– Sve mečeve. Svi protivnici bili su veoma kvalitetni i svaki duel zahtevao je maksimalnu koncentraciju.

Ko ti je sportski idol?
– Verovali ili ne, nije teniser. Obožavam Formulu 1 i moj idol je Maks Ferstapen.

Da li su tenis i planinarenje na neki način povezani?
– Jesu i nisu. U oba sporta potrebni su fokus, upornost i mentalna snaga. To su osobine koje mi pomažu i na terenu i na planini.

Koji su tvoji sportski ciljevi u narednom periodu?
– Želim da igram finale Summer kupa u konkurenciji do 14 godina i da budem deo reprezentacije Srbije.

Vidiš li sebe u budućnosti više kao tenisera, planinara ili ćeš nastaviti oba puta?
– Videćemo. Sada me očekuje upis u srednju školu, pa ćemo videti kojim putem će me život dalje odvesti.

Kada bi mogao da izabereš jednu planinu na koju bi poveo sve svoje drugare iz škole, koja bi to bila i zašto?
– Teško pitanje. Drugare sa tenisa izazvao bih da zajedno osvojimo Rtanj, dok bih školske drugare poveo na Povlen, jer je prelep i odličan za druženje i upoznavanje prirode.

Za kraj, šta za tebe predstavljaju tenis i planinarenje?
– Tenis me je naučio disciplini, radu i upornosti, a planinarenje mi je pokazalo koliko je važno uživati u prirodi i upoznavati svet oko sebe. Oba sporta su važan deo mog života i zahvaljujući njima stekao sam mnoga iskustva i prijateljstva.