Minja iz Grocke ne zna za poraz: Ima sve petice,trenira odbojku, a na Majskom krosu ponovo prva

Učenica četvrtog razreda OŠ "Ilija Garašanin", iz Grocke Minja Ljubenović i ove godine je ostvarila još jedan veliki uspeh – osvojila je prvo mesto na „Majskom krosu“, u kategoriji devojčice 4 razred.

Ova talentovana devojčica već godinama učestvuje na školskim trkama i važi za jednu od najuspešnijih mladih takmičarki u svom uzrastu.Gotovo svaki put je osvajala prvo mesto, samo jednom nije bila prva, ali i tada je bila među najboljima.

Za naš portal govori o sportu, takmičenjima, školi i svakodnevnom životu koji je, kako kaže, uvek u pokretu.

Kako si počela da se takmičiš na „Majskom krosu“ i koliko dugo učestvuješ?
– Na „Majskom“ i „Jesenjem krosu“ učestvujem od svoje šeste godine. To je već postala tradicija za mene. Svake godine jedva čekam kros i to mi je jedan od omiljenih dana u školi. Do sada , samo jednom nisam osvojila prvo mesto, a na svim ostalim krosevima uspela sam da pobedim i osvojim prvo mesto.

Šta za tebe predstavlja kros i takmičenje?
– Kros mi je nešto posebno. Ne gledam na to samo kao na trku, već kao na izazov da dam sve od sebe. Uvek želim da budem prva i to mi daje veliku motivaciju, ali i tremu. Pre trke sam jako uzbuđena i imam osećaj da mi srce brzo lupa, ali čim krenem da trčim, sve to nestane.

Da li se posebno pripremaš za takmičenja?
– Ne spremam se posebno za kros. Ne idem na posebne treninge za to. Ja svakodnevno vozim rolere i bicikl, i često trčim. Mnogo volim da budem napolju i da se krećem, pa mi je to valjda neka vrsta stalnog treninga. Mislim da mi to pomaže da budem brza.

Baviš li se nekim sportom pored trčanja?
– Trenutno treniram odbojku, a ranije sam četiri godine trenirala tenis i gimnastiku. Volim sport i sve što je vezano za kretanje. Odbojka mi je sada najvažnija pored škole, ali bih volela da nastavim da se bavim i atletikom, jer mi trčanje baš ide.

Da li si razmišljala da se ozbiljnije posvetiš atletici?
– Jesam, ali to nije baš lako. U Grockoj nema atletskog kluba, pa bih morala da putujem u Beograd ili Smederevo. To bi bilo teško da uskladim sa školom i treninzima odbojke. Zato za sada ostajem na ovome, ali nikad se ne zna za kasnije.

Kako izgleda tvoj svakodnevni život van sporta?
– Volim da sam napolju, da se igram i da vozim bicikl i rolere. Ne volim da sedim mnogo kod kuće. Uvek nešto radim i stalno sam u pokretu. Mislim da mi to pomaže i u sportu i u raspoloženju.

Koliko ti znači podrška porodice i prijatelja?
– Mnogo mi znači. Moja porodica je uvek tu za mene, dolaze na takmičenja i bodre me. Kad osvojim medalju, svi se raduju. U školi mi drugari čestitaju, grle me i to mi baš znači. Tada se osećam baš srećno i ponosno.

Imaš li tremu pre trke?

– Da, uvek imam tremu. Pogotovo zato što želim da budem prva. Ali ta trema me nekako i gura da se potrudim još više. Kada startuje trka, više ne razmišljam o tome nego samo trčim koliko mogu.

Da li si dobar đak, jesi li u školi tako uspešna kao u sportu?
– U školi sam odličan đak i imam sve petice. Trudim se da sve obaveze završavam na vreme i da budem dobra i u učenju i u sportu.

Šta je tvoj najveći san ili želja za budućnost?
– Volela bih da nastavim da se bavim sportom i da budem uspešna. Ne znam još tačno kojim putem ću ići, ali želim da ostanem aktivna i da radim ono što volim. I naravno, da i dalje budem dobra u školi.

Minja Ljubenović pokazuje da se upornost, energija i ljubav prema sportu ne mogu naučiti preko noći – ali se mogu živeti svakog dana.