Voda sa malo soli čuva organizam na vrućini: Stručnjaci otkrili šta nikako ne treba jesti i piti
Ekstremne vrućine predstavljaju ozbiljan napor za organizam, naročito za hronične i srčane bolesnike, ali i za zdrave osobe koje ne unose dovoljno tečnosti i minerala. Stručnjaci upozoravaju da tokom visokih temperatura nije važno samo koliko pijemo, već i šta jedemo i koja pića biramo.
Nutricionista Branka Mirković izjavila je da se tokom ekstremnih vrućina ne sme jesti hrana niti piti pića koja dodatno greju organizam, među kojima su, kako navodi, sladoled, hladna bezalkoholna pića i alkohol. Ona savetuje da se piju tople limunade sa malo soli kako bi se nadoknadili elektroliti, kao i da se uz svaki obrok jede dosta svežeg povrća i salata.
Mirković je za Tanjug objasnila da hladna hrana i piće mogu da izazovu suprotan efekat od očekivanog.
- Kada se hladna hrana ili piće unesu u organizam, da bi se izjednačila temperatura, želudac mora da stvara toplotu i onda tu toplotu ljudi osećaju kao neprijatnost - objasnila je Mirković.
Kako je navela, tokom vrelih dana treba jesti krastavce, paradajz, štapove celera i bebi spanać uz svaki obrok, kao i jaja koja se lako vare i ne opterećuju organizam.
- U toku dana, ako želite voće, ne treba da bude hladno, i treba jesti pre svega borovnice i maline uz neko jezgro oraha ili badema. Uveče ponovo salata i neka riba iz rerne, pečena bez ulja i onda imamo idealan jelovnik za ceo dan - izjavila je ona.
Govoreći o zabrani konzumiranja alkohola na ulicama u Francuskoj tokom ekstremnih temperatura koje dostižu i 45 stepeni, Mirković je ocenila da je to dobar potez, jer alkohol dodatno opterećuje organizam.
- Alkohol je toksin koji greje organizam. Naša jetra se zaključa i samo se trudi da obradi te toksine, zadržava se tečnost. Ne treba piti ni kafu po ovim vrućinama, jer je kafa diuretik, što znači da se izbacuje dodatno tečnost, što je veoma loše za ovo vreme, a dolazi i do dodatnog preznojavanja - objasnila je ona.
Mirković poručuje da je tokom ekstremnih vrućina neophodno stalno piti vodu koja je malo posoljena i nije previše hladna, ili mineralnu vodu, kako ne bi došlo do dehidratacije.
Kardiolog dr Snežana Bašić upozorava da su srčani bolesnici kategorija koja je u najvećem riziku tokom velikih vrućina. Ona savetuje unos magnezijuma i kalijuma kroz voće i povrće, kao i najmanje dve litre tečnosti dnevno.
Bašić je za Tanjug rekla da su i niske i visoke temperature rizične za srce, ali da se od niskih temperatura ljudi mogu zaštititi boravkom u zagrejanom prostoru. Sa druge strane, kada su visoke temperature konstantne i tokom dana i tokom noći, organizam gubi tečnost i minerale, ljudi se znoje, krvni sudovi se šire, a može doći i do oticanja nogu i ruku.
- Dolazi do lošeg prolaza krvi u srce, loše perfuzije mozga, stalne malaksalosti, vrtoglavice, nesvestice, kolapsa. Osnovno je uzimati minerale, magnezijum i kalijum kroz povrće i voće, a ne tabletirano jer možete predozirati, kao i vitamine. U ishranu ubaciti voće i povrće mnogo više nego do sada, i tečnosti najmanje dve litre dnevno - poručila je ona.
Bašić je istakla da srčani bolesnici često imaju terapiju koja uključuje lekove za izmokravanje, odnosno diuretike, zbog čega se tokom velikih vrućina terapija nekada koriguje. Prema njenim rečima, najčešće se izbacuju jutarnje i popodnevne doze, dok večernja doza ostaje, ali takve odluke uvek treba donositi u dogovoru sa lekarom.
Na pitanje da li vrućine mogu da izazovu srčani udar i kod osoba koje ranije nisu imale srčane probleme, Bašić je navela da ovih dana u Urgentni centar dolazi veliki broj mladih ljudi sa srčanim udarima, iako ranije nisu imali problem sa srcem.
- Promena u kretanju krvi je vrlo tipična za tromboze u letnjim mesecima, zbog širenja venskog sistema. Prvi suptilni znaci da nešto nije u redu su da ste malaksali, da ne možete lepo da udahnete, da plitko dišete, može da postoji i bol u vilici, ramenu, rukama. Imate i infarkte koji idu sa simptomima mučnine i nagonima za povraćanje. Tu uvek treba intervenisati hitno, uraditi troponine, enzime pre nego što se dese bilo kakve druge promene - izjavila je doktorka.
Stručnjaci zato poručuju da se tokom vrelih dana ne treba oslanjati samo na osećaj žeđi. Voda, mineralna voda, lagana hrana, povrće, voće i izbegavanje alkohola, kafe i ledenih napitaka mogu značajno da pomognu organizmu da lakše podnese visoke temperature.