"ŠTA GOD DA TKAŠ, VEZUJ KONCE ZA NEBO": Danas je Sveti Nikolaj Žički i Ohridski, jedan od najvećih srpskih duhovnika

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Svetog vladiku Nikolaja Žičkog i Ohridskog, jednog od najznačajnijih srpskih duhovnika, teologa i besednika.

Sveti vladika Nikolaj, svetovno Nikola Velimirović, rođen je 4. januara 1881. godine u selu Lelić kod Valjeva. Bio je episkop žički i ohridski, a zbog izuzetnog besedničkog dara, dubokih misli i snažnog uticaja na crkveni i duhovni život srpskog naroda nazivan je „Srpski Zlatousti”.

Preminuo je 18. marta 1956. godine u Libertvilu u Sjedinjenim Američkim Državama. Za svetitelja je kanonizovan na prolećnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve u maju 2003. godine.

Posebno mesto u sećanju vernika zauzima povratak njegovih moštiju u Srbiju. Mošti Svetog vladike Nikolaja stigle su iz Libertvila u Beograd 3. maja 1991. godine, a zatim su prenete kroz mesta u kojima je službovao, među kojima su manastiri Žiča i Ljubostinja.

Na kraju su 12. maja prenete u njegov rodni Lelić, gde su pohranjene u kripti manastirske crkve, koja je njegova zadužbina.

Tog dana u Leliću je služena svečana liturgija kojoj je prisustvovalo više desetina hiljada vernika. Liturgiju je služio tadašnji patrijarh Pavle sa arhijerejima Srpske pravoslavne crkve, uz prisustvo mnogobrojnog sveštenstva, monaštva i predstavnika javnog, kulturnog i političkog života.

Uz povratak moštiju Svetog Nikolaja Velimirovića vezuje se i neobična priča koju je svojevremeno ispričao episkop šabačko-valjevski Lavrentije. Prema njegovom svedočenju, u tadašnjim okolnostima nije bilo lako organizovati prenos moštiju iz Amerike u Srbiju, pa je savetovano da se zahtev podnese pod svetovnim imenom — Nikola Velimirović.

Zahtev je podneo vladikin sinovac Tiosav, a dozvola je na kraju odobrena. Tek kada su mošti stigle na beogradski aerodrom, postalo je jasno da je reč o Svetom vladiki Nikolaju. Javnost je već bila obaveštena i povratka više nije bilo.

Iz Beograda su mošti prenete u crkvu Svetog Save, zatim u manastir Žiču, a potom u rodni Lelić.

Sveti Nikolaj Žički i Ohridski ostao je upamćen kao jedan od najvećih srpskih crkvenih pisaca, propovednika i mislilaca. Njegove besede, knjige i duhovne pouke i danas imaju posebno mesto među vernicima, a njegov život i delo smatraju se jednim od najvažnijih poglavlja u novijoj istoriji Srpske pravoslavne crkve.

Možda najčešće citirane misli kanonizovanog vladike glase: "Obrazovan je onaj koji ima obraza", "Šta god da tkaš, vezuj konce za nebo" i "Lako je naučiti životinju, lako je naučiti prostaka, ali teško je naučiti onoga ko je nenaučen postao učitelj drugima".