Počeo Velikogospojinski post – vreme molitve, praštanja i duhovnog mira
Velikogospojinski post počeo je danas, 14. avgusta, i traje do 27. avgusta, kao duhovna priprema vernika za jedan od najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici – Uspenje Presvete Bogorodice, Veliku Gospojinu, koja se proslavlja 28. avgusta.
Ovaj dvonedeljni post, uz Vaskršnji, ubraja se među najstrože višednevne postove u pravoslavnoj tradiciji. Ipak, njegova suština nije samo u promeni načina ishrane, već pre svega u molitvi, smirenju, praštanju i duhovnoj pripremi za praznik.
Šta znači post na vodi
Prema crkvenim pravilima, tokom Velikogospojinskog posta radnim danima se posti na vodi, dok su subotom i nedeljom dozvoljeni ulje i vino. Poseban izuzetak je 19. avgust, praznik Preobraženja Gospodnjeg, kada je dozvoljena riba.
Post na vodi ne znači potpuno odricanje od hrane. Podrazumeva biljnu hranu pripremljenu bez ulja i drugih masnoća. Na trpezi mogu biti sveže i kuvano povrće, mahunarke, pirinač, žitarice, voće, kao i orašasti plodovi.
Posni hleb i peciva mogu se koristiti ukoliko ne sadrže mleko, jaja, puter i druge namirnice životinjskog porekla.
Ipak, pravila posta mogu biti prilagođena zdravstvenom stanju, uzrastu i drugim životnim okolnostima, pa se vernicima koji imaju nedoumice preporučuje da se posavetuju sa svojim parohijskim sveštenikom.
Suština posta nije samo u hrani
Iako je promena ishrane najvidljiviji deo posta, on ne bi trebalo da se svede na dvonedeljnu dijetu. Telesno uzdržavanje ima smisla kada ga prate molitva, smirenje i preispitivanje sopstvenih misli i postupaka.
Vernici nastoje da u post uđu rasterećeni od gneva, svađa i nesporazuma. Važno je pomiriti se sa drugima, oprostiti uvrede i zatražiti oproštaj za sopstvene postupke.
Tokom ovog perioda posebno se podstiču tišina, molitveni mir i uzdržavanje od svega što narušava unutrašnji mir – ružnih reči, besa, svađa i nepotrebne buke.
Odricanjem od određene hrane čovek nastoji da vežba svoju volju i da svoje misli više usmeri ka duhovnom životu i molitvi Presvetoj Bogorodici.
Preobraženje usred posta
Na polovini posta, 19. avgusta, pravoslavni vernici proslavljaju Preobraženje Gospodnje, jedan od velikih hrišćanskih praznika.
Tog dana je, iako je u toku Velikogospojinski post, dozvoljena riba. U pravoslavnim hramovima tradicionalno se osvećuje grožđe, koje se potom deli vernicima.
Poseban značaj za porodicu
Presveta Bogorodica zauzima posebno mesto u pravoslavnoj veri i bogosluženju, a u narodnoj tradiciji poštuje se kao zaštitnica žena, majki i dece.
Zbog toga se mnogi vernici tokom Velikogospojinskog posta posebno mole za zdravlje svojih najbližih, porodični mir, decu i blagostanje u domu.
Velika Gospojina je jedan od najpoštovanijih Bogorodičinih praznika među pravoslavnim Srbima. Brojne crkve i manastiri posvećeni su Presvetoj Bogorodici, a praznik je tradicionalno povod za okupljanje vernika i hodočašća.
Post se završava Velikom Gospojinom
Velikogospojinski post traje do 27. avgusta, dok se narednog dana, 28. avgusta, proslavlja Uspenje Presvete Bogorodice – Velika Gospojina.
Za vernike, predstojeće dve nedelje nisu samo vreme uzdržavanja od određene hrane, već period duhovne pripreme, molitve i preispitivanja.
Suština posta nije samo ono čega se čovek odriče, već ono čemu se kroz post približava – miru, ljubavi, praštanju, dobroti i veri.
Upravo zato Velikogospojinski post predstavlja poziv da se, pored trpeze, promeni i odnos prema drugima – da bude manje gneva i sukoba, a više razumevanja, dobrih dela i duhovnog mira.