MARKOVDAN I STARI OBIČAJIEvo zašto se danas ne drema i ne rade teški poslovi

U narodu se za ovaj dan vezuju brojni običaji, a najpoznatiji je verovanje da na Markovdan ne treba spavati preko dana.

Srpska pravoslavna crkva 8. maja obeležava Markovdan, praznik posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Marku, jednom od Hristovih učenika i autoru jednog od četiri jevanđelja. Ovaj praznik u narodu je od davnina bio vezan za odmor, molitvu i poštovanje običaja.

Prema narodnom verovanju, na Markovdan ne bi trebalo raditi teške poslove, naročito ne u polju i na njivi. U mnogim krajevima Srbije domaćini su tog dana odlagali naporne radove, verujući da se praznik treba provesti mirnije, uz molitvu i želju za rodnom godinom.

Jedno od najpoznatijih verovanja kaže da na Markovdan ne treba dremati preko dana. U narodu se govorilo da će onaj ko tog dana zaspi biti pospan, bunovan i slab tokom cele godine. Ipak, postojalo je i drugačije tumačenje: ako je neko prespavao Đurđevdan, trebalo bi da odrema i na Markovdan, kako bi se prethodni običaj „poništio“.

Markovdan se posebno poštovao među zemljoradnicima. Verovalo se da Sveti Marko štiti useve, ali i da može doneti nevreme onima koji praznik ne poštuju. Zato su se domaćini molili za dobar rod, mirnu godinu i zaštitu njiva od grada i nepogoda.

Sveti Marko je, prema predanju, bio saputnik apostola Petra, koji ga je smatrao svojim duhovnim sinom. Zapisao je Hristovo učenje, život i čuda, pa je tako nastalo Jevanđelje po Marku. Kasnije je propovedao hrišćanstvo u Egiptu, posebno u Aleksandriji, gde je osnovao hrišćansku zajednicu.

Iako se danas mnogi običaji ne poštuju kao nekada, Markovdan je ostao dan koji podseća na staru narodnu mudrost, poštovanje praznika i potrebu da čovek makar na trenutak zastane od svakodnevnih obaveza.