Danas obavezno poklopite sve sudove: SPC slavi velikog svetitelja, za ovaj običaj se veruje da tera zlo

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Atanasija Velikog, arhiepiskopa aleksandrijskog, jednog od najznačajnijih branitelja pravoslavlja i svetitelja za kog se u narodu vezuju neobična verovanja.
Sveti Atanasije Veliki rođen je u Aleksandriji 296. godine, a već u mladosti bio je posvećen veri i učenju. Kao đakon arhiepiskopa Aleksandra učestvovao je na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, gde se istakao znanjem i odlučnošću u odbrani pravoslavnog učenja.

Posle smrti arhiepiskopa Aleksandra, Atanasije dolazi na njegovo mesto i kao arhiepiskop aleksandrijski ostaje više od četiri decenije. Njegov život obeležili su progoni, klevete i borba protiv arijanstva. Progonili su ga carevi, jeretici i politički protivnici, a od 47 godina episkopovanja više od 15 proveo je u progonstvu, zatvorima i skrivanju.

Prema predanju, morao je da se krije u bunaru, grobu, pustinji i po kućama, a dva puta je bežao i u Rim. Ipak, narod ga je poštovao i dočekivao sa radošću kad god bi se vraćao na svoju katedru.

Za Svetog Atanasija vezuje se i narodna legenda sa juga Srbije. Veruje se da ga je đavo iskušavao prerušen u najlepšu devojku, ali je svetitelj prozreo prevaru. Prema priči, naterao je nečastivog da uđe u mali ćup, zatvorio ga i bacio u more.

Zbog ovog verovanja, u narodu se kaže da se đavo i danas plaši Svetog Atanasija. Kada zagrmi, navodno pomisli da svetitelj dolazi, pa se krije u posude. Zato se u nekim krajevima Srbije na današnji dan sudovi drže čvrsto zatvoreni.

Svetog Atanasija posebno poštuju i vodeničari, jer se veruje da na ovaj dan nečastive sile vrebaju u virovima, pa vodenice ne rade kako treba.

Sveti Atanasije Veliki preminuo je 373. godine, a u crkvenom predanju ostao je upamćen kao jedan od najvećih boraca za istinu vere.

(Istorisjki zabavnik)