Crkva u Umčarima: Više od 140 godina priče, vere i sećanja

Priča o crkvi u Umčarima zapravo je i priča o samom selu.

Umčari imaju znatno stariju istoriju od današnjeg hrama. Pisani tragovi o ovom mestu sežu do prvih decenija 18. veka. Godine 1732. u Umčarima je bilo 22 domaćinstva, a selo je tada pripadalo parohiji manastira Rajinovac.

U takvom selu, koje je vremenom raslo i menjalo se, crkva je postala jedno od mesta oko kojih se okupljao život zajednice.

Pre današnjeg zdanja postojala je crkva od drveta. Nova je podignuta 1883. godine, ali njena izgradnja nije završena u jednom trenutku. Godine 1892. hram je ozidan ciglom, a u tom poslu posebno se pominje prvi umčarski sveštenik Mihajlo Rašić, zajedno sa meštanima koji su svojim sredstvima pomogli da crkva dobije trajniji oblik.

Zanimljivo je zamisliti Umčare tog vremena – bez današnjih puteva, automobila i savremenog načina života. Ljudi su živeli mnogo drugačije, ali su potrebe zajednice ostajale iste: da imaju svoje mesto za molitvu, okupljanje i obeležavanje najvažnijih trenutaka.

I upravo zato ova crkva nije samo stari objekat.

Ona pamti generacije.

Pamti roditelje koji su dovodili decu na krštenje, mladence koji su pred njom započinjali zajednički život, praznike kada se celo selo okupljalo, ali i tihe trenutke kada su se porodice opraštale od svojih najmilijih.

Danas, kada kroz Umčare prolazimo mnogo brže nego nekada, možda se lako zaboravi koliko ovakva mesta znače jednom selu. Ipak, iza crkvenih vrata ostaje priča koju nisu ispisali samo sveštenici i godine – već ljudi.

Meštani koji su je gradili.

Meštani koji su je čuvali.

I generacije koje joj se i danas vraćaju.

Više od 140 godina nakon početka gradnje, crkva Uspenja Presvete Bogorodice ostaje jedan od tihih čuvara istorije Umčara – mesto gde se prošlost i sadašnjost susreću.